Председница Косова Јустина Широка Пуља вратила је измене Закона о Специјализованим већима Косова на поновно разматрање у скупштинску процедуру, после званичног предлога парламентарне групе Демократске партије Косова, која је и инсистирала на хитном усвајању тог прописа. Саговорници Косово онлајна сматрају да овај законодавни корак уназад не долази као резултат унутрашњег консензуса политичких странака Албанаца, већ као директна последица оштрог дипломатског притиска, пре свега Европске уније.
Пише: Ивана Шањевић
Европска унија поздравила је одлуку Широке Пуље да измене Закона о Специјализованим већима врати Скупштини Косова на поновно разматрање, уз поруку да ЕУ очекује да буде консултована уколико се расправа настави у парламенту.
„Владавина права и заштита основних права, укључујући права жртава и сведока, остају од највећег значаја“, наводи се у саопштењу којим се подсећа да је ЕУ доследно изражавала дубоку забринутост због иницијативе за измену Закона о Специјализованим већима Косова, како пре тако и након његовог усвајања у Скупштини Косова 6. октобра.
Унутар самог Косова, Специјализована већа остају дубоко непопуларна институција, посебно после првостепене осуђујуће пресуде вођама некадашње ОВК за ратне злочине и урушавања наратива о „рату за слободу“. Правници у Приштини упозорили су и да измене закона садрже одредбе које могу бити оспорене пред Уставним судом.
Владајуће Самоопредељење невољно је подржало измене Закона о Специјализованим већима у својеврсној политичкој трговини са ДПК како би се изабрала председница Косова Јустина Широка Пуља и тако избегли нови парламентарни избори, док Демократски савез Косова, који није ни гласао за тај пропис, тврди да је његово враћање у парламентарну процедуру знак политичке незрелости ДПК.
Претња међународном изолацијом
Политички аналитичар Огњен Гогић изјавио је за Косово онлајн да су оштре реакције међународне заједнице, а пре свега Европске уније, главни разлог зашто се измене закона о Специјализованим већима поново враћају у парламентарну процедуру, јер је најмање проблематичан сценарио за албанску јавност то да ДПК, који је иницирао усвајање тог прописа, тражи његово враћање у Скупштину Косова.
„Најмање шест пута је из Европске уније поручено властима у Приштини да су те измене закона неприхватљиве и да су оне у супротности са међународним обавезама које Косово има према ЕУ. И то је, заправо, главни разлог зашто се сада закон поново враћа у скупштинску процедуру. Свима је било јасно да ће то изазвати проблеме у односу са ЕУ, која неће пристати да се на тај начин дерогирају међународне обавезе које Косово има“, предочио је Гогић.
Он објашњава да је постојала могућност да се посланици, пре свега Демократског савеза Косова који нису гласали за измене закона, обрате Уставном суду, или да то учини омбудсман.
„И једна и друга ситуација би довеле до тога да се они суочавају са великим одијумом албанске јавности на Косову. Тако да се нашао компромис, а то је да се измене закона враћају у Скупштину на захтев ДПК, и то да учини председница која је повезана са ДПК“, рекао је Гогић и напоменуо да се та странка у овом случају „посула пепелом“.
Недовољно утемељени разлози ДПК
Професор уставног права Мазлум Бараљију оценио је да су измене закона о Специјализованим већима садржале правне недостатке и одредбе које нису биле у потпуности у складу са Уставом Косова, али је упркос тим мањкавостима, њихово усвајање имало посебан политички значај после првостепене осуђујуће пресуде некадашњим вођама ОВК.
Он зато сматра да је ДПК, која је инсистирала на усвајању тог прописа, а сада на враћању у парламент на „дораду“, треба да пружи добро утемељене разлоге за свој потез.
„Било би боље, с обзиром на то да су они покренули ову иницијативу, да у њој нису учествовали само они, већ сви политички субјекти, цело Косово и институције. То би имало знатно већу политичку, правну и дипломатску тежину“, сматра Бараљију и понавља да би ДПК морала боље да разјасни зашто је тражила ново разматрање измена закона, посебно ако то изискује кашњења у стратегији одбране некадашњих вођа ОВК.
Судбина (не)жељеног закона
Виши истраживач Косовског демократског института Вулнет Бугачку упозорио је на нејасноће у Пословнику о раду Скупштине Косова и чињеници да не постоји одредба која би прецизирала да, пошто је председница Косова Јустина Широка Пуља врати на поновно разматрање измене закона о Специјализованим већима, посланици или надлежни одбор могу да мењају тај пропис, који је већ прошао два читања.
„Устав Косова даје председници право да врати закон Скупштини уколико утврди да тај закон, или одређене његове одредбе, угрожавају легитимне интересе Косова или права његових заједница. Приликом враћања закона, председница је дужна да наведе конкретне, јасне и уставне разлоге због којих сматра да закон, односно његове одредбе, угрожавају те две области“, објаснио је Бугачку.
Он додаје да, пошто одређени закон буде враћен у процедуру, председник Скупштине мора да упути тај предмет Одбору за законодавство, који затим има рок од највише четири недеље да припреми извештај.
„Проблем је у томе што садашњи Пословник Скупштине није довољно јасан, у њему не постоји одредба која би прецизирала да посланици или надлежни одбор, пошто закон буде враћен, могу поново да уносе измене у њега“, рекао је Бугачку.
