Европска комесарка за проширење Марта Кос оценила је да измене Закона о Специјализованим већима Косова крше основне обавезе према Европској унији и упозорила да мењање правила током судског поступка није у складу са међународним стандардима владавине права.
„На Косову, измена Закона о Специјализованим већима иде против основних обавеза Косова према ЕУ и то је неприхватљиво“, изјавила је Кос јутрос, уочи састанка Савета ЕУ за спољне послове у Луксембургу.
„Мењање правила док је судски поступак у току пркоси свим међународно установљеним стандардима владавине права“, поручила је европска комесарка.
Кос је упозорила да напредак у процесу проширења ЕУ подразумева и поштовање обавеза које кандидати за учлањење имају према Унији.
„Моја порука је веома једноставна. Европско проширење иде напред. Ми идемо напред. Ако земље кандидати иду уназад, нису на правом путу и заиста неће моћи да постану чланице ЕУ“, рекла је Кос.
Говорећи о ширем процесу проширења, навела је да се очекују четири међувладине конференције са Црном Гором, Албанијом, Молдавијом и Украјином. Истакла је и да безбедност постаје све важнија за ЕУ и сам процес проширења.
„Не можемо себи да приуштимо да примимо нове државе чланице које неће повећати нашу безбедност“, рекла је Кос.
Реакција након усвајања измена закона
Претходно је Европска служба за спољне послове 8. октобра саопштила да закон којим се мењају и допуњују одредбе о Специјализованим већима није у складу са међународним обавезама према ЕУ.
ЕЕАС је тада нагласио да мандат и независност Специјализованих већа морају бити у потпуности поштовани, уз позив на заштиту сведока и обезбеђивање правде за жртве и њихове породице из свих заједница.
Специјализована већа Косова, са седиштем у Хагу, део су правосудног система Косова, а основана су ради вођења поступака за кривична дела из своје надлежности повезана са наводима о злочинима током и након рата на Косову.
Пресуда у Хагу и одијум међу Албанцима
Измене закона усвојене су у Скупштини Косова у ноћи између 6. и 7. октобра, након првостепене пресуде Хашиму Тачију и још тројици бивших лидера ОВК. Тачи и Јакуп Краснићи осуђени су на по 25 година затвора, Кадри Весељи на 18, а Реџеп Сељими на 13 година, због ратних злочина. Пресуда није правоснажна.
Усвојене измене, између осталог, предвиђају сужавање надлежности Специјализованих већа, ограничавање периода на који се њихова надлежност односи и највишу казну од 15 година затвора.
Пресуда је изазвала протесте и политичке реакције на Косову, укључујући скупове под слоганом „Не у моје име“, уз широко изражено незадовољство радом Специјализованих већа међу домонирајућим делом албанске јавности, политичких, цивилних представника, медија, естраде и организација ратних ветерана.
