Изјава европске комесарке за проширење Марте Кос да су измене Закона о Специјализованим већима „неприхватљиве“ и противне основним обавезама Косова према Европској унији изазвала је низ реакција у Приштини. ПДК најављује разговоре са Бриселом и тврди да циљ није „бекство од правде“, Самоопредељење подсећа да је имало резерве према законском приступу, ААК најављује наставак подршке бившим челницима ОВК, док је Организација ратних ветерана ОВК отишла најдаље – најавила је обнављање масовних протеста уколико се усвојени закон након ступања на снагу не буде примењивао.
Кос је 12. октобра, пред састанак министара спољних послова ЕУ у Луксембургу, рекла да измене закона „иду против основних обавеза Косова према ЕУ“ и да је то „неприхватљиво“.
„Мењање правила док је судски поступак у току противи се свим међународно утврђеним стандардима владавине права“, казала је Кос. У широј поруци о процесу проширења упозорила је и да земље кандидати које „иду уназад“ неће моћи да постану чланице Европске уније.
Читаку: „Не тражимо да побегнемо од правде“
Потпредседница Скупштине из ПДК Влора Читаку оценила је да повремена неслагања са међународним партнерима нису неуобичајена и најавила разговоре са Европском унијом.
„Нормално је да се понекад не слажемо са пријатељима“, казала је.
Према њеним речима, Приштина ће европским партнерима морати да објасни шта се изменама закона заправо жели постићи.
„Косово законом и својом вољом тражи правду. Не тражимо да побегнемо од правде, напротив, настојимо да процес који је скренуо и деформисан вратимо на прави колосек. Косово је партнер. Партнери разговарају и расправљају и уверена сам да ћемо на крају постићи сагласност“, рекла је Читаку.
Она је навела и да су међу важним темама парламентарне дипломатије судски процес у Хагу и чланство Косова у Савету Европе.
Нагавци: Имали смо резерве, потребна државна стратегија
Шефица посланичке групе Самоопредељења Арберије Нагавци подсетила је да је ова странка имала резерве према решавању питања Специјализованих већа управо изменама закона.
„Ми смо изразили наше резерве у погледу решавања овог питања кроз нацрт закона. Ипак, дали смо подршку посланицима који су веровали да је то прави пут“, казала је Нагавци.
Она сматра да је, посебно пред жалбени поступак четворици бивших челника ОВК, потребна шира институционална координација и „државна стратегија“.
Према њеним речима, заједнички циљ треба да буде одбрана става да је рат ОВК био праведан, уз тврдњу да је Србија извршила агресију и геноцид.
Тахири: Учинићемо све да подржимо четворицу у Хагу
Шеф посланичке групе Алијансе за будућност Косова Бесник Тахири оценио је да изјава Марте Кос представља наставак већ познатог става Европске уније.
„То је реакција ЕУ, наставак реакције Европске уније. Скупштина је усвојила закон, а ми се обавезујемо да ћемо као Скупштина учинити све што је могуће да подржимо четворицу ослободилаца у Хагу“, рекао је Тахири.
Ђоши Марти Кос: Прво прочитајте закон
Директније је реаговао секретар ПДК Бетим Ђоши, који је европској комесарки поручио да најпре прочита усвојене измене.
„Госпођо Кос, прво прочитајте закон усвојен у Скупштини Републике Косово, како бисте разумели његов садржај. Друго, ни у једној јединој тачки закон не угрожава независност правосуђа. Да сте га прочитали, разумели бисте то“, навео је Ђоши.
Он је оптужио судије Специјализованих већа да су „злоупотребиле закон“ који је усвојила косовска скупштина и отишле у арбитрарност.
Према његовим речима, европска комесарка би критике требало да усмери према суду за који тврди да није примењивао европске стандарде правде.
Ђоши је навео и да чињеница да је закон добио подршку више од три четвртине посланика показује, према његовом тумачењу, широку политичку и друштвену подршку и поручио Кос да би то требало да поштује.
Ветерани: Ако се закон не примени, враћамо се протестима
Најоштрија реакција стигла је увече из Организације ратних ветерана ОВК (ОВЛ-УÇК).
Они су поручили да би Марта Кос требало да буде забринута због, како тврде, неправилности и кршења права у судским поступцима у Хагу, а не због законских иницијатива посланика косовске скупштине.
„Комесарка Марта Кос требало би да се забрине због неправди у судском процесу против бивших челника ОВК пред Специјализованим већима у Хагу, а не због законских иницијатива посланика које је изабрао народ Косова“, навели су ветерани.
Позвали су је да се бави наводима о кршењу људских права, позивајући се и на налазе Комитета адвокатске коморе за људска права Енглеске и Велса (БХРЦ).
Ветерани се позивају и на одлуку Специјализованог већа Уставног суда КСЦ-ЦЦ-2022, односно њен параграф 83, тврдећи да је њоме потврђено право Скупштине да законом ограничи јурисдикцију Специјализованих већа.
„Овај закон мора у потпуности да се примењује и, уколико његова примена не почне након ступања на снагу, ветерани и грађани Републике Косово поново ће покренути масовне протесте испред институција ЕУ на Косову“, упозорили су.
Поручили су и да је Скупштина „суверена институција и представник воље грађана“, због чега притиске на начин на који посланици обављају свој мандат сматрају неприхватљивим.
„Комесарка Марта Кос треба да захтева непристрасну правду и поштовање људских права, а не да говори посланицима Косова како треба да обављају свој мандат“, навели су ветерани.
Шта је Скупштина променила
Скупштина Косова усвојила је измене Закона о Специјализованим већима 6. октобра, истог дана када је за председницу Косова изабрана Јустина Широка-Пуља.
Изменама се не предвиђа укидање Специјализованих већа, али се предвиђа ограничавање њихове јурисдикције и преношење предмета за које се оцени да нису у њиховој надлежности на правосудне институције на Косову.
Предвиђено је, између осталог, ограничење максималне казне на 15 година затвора, издржавање казни на Косову и могућност председничког помиловања, као и међународно праћење рада Специјализованих већа.
ПДК, као иницијатор измена, тражи и да се мандат Специјализованих већа веже непосредно за конкретна кривична дела наведена у извештају Парламентарне скупштине Савета Европе из 2011. године.
Европска унија се томе противи још од покретања иницијативе, а Марта Кос је јуче тај став подигла на ниво упозорења да мењање правила током текућих судских поступака није у складу са међународним стандардима владавине права.
