Управо смо супруга и ја гласали у Амбасади Р. Србије у Сарајеву. Иза нас је био момак из Рашке области одјевен у мајицу са грбом тзв РБиХ и обријан на салафијски начин. Видјели смо доста познаника из Лукавице и са Пала, али и млађарије, средње класе, људи који су се довикивали на свим могућим дијалектима и социјалектима српског језика, највише на оном предратном сарајевском дијалекту којим говори и моја мајка. По коментарима у реду јасно је да стоје и присталице власти и опозиције, мада су сви ипак суздржани и нема тензије.У реду смо чекали сат и по.
Људи, а нарочито Срби из Српске и Федерације БиХ нису никакав монолитни блок каквим нас приказују. Данашња лажна граница арбитрарно је постављена да раздијели Србе и Србе, како бисмо с временом за све лоше почели да окривљујемо “Босанце” или “Србијанце”. Жалосно је што нисмо створили Србију у којој бисмо свакако живјели тако да гласамо на истим изборима. Но тако је како је. Само размажени и незрели људи могу да желе да од својих сународника из других завичаја добије само оно најбоље а да каналишу фрустрацију на оне непожељне и оно непожељно. Но када се декани у Српској жале да матуранти одоше у Србију, заборављују да је та Србија природно средиште нашег академског живота. Такође, кад србимрзачки медији распирују стереотипе о глупим “Босанцима” који као стока гласају за оне који им се каже, браћа у Србији нека се сјете да су са ове стране Дрине поникли и Андрић и Меша и многе друге темељне личности српског идентитета. И не, не гласамо сви за исте опције.
Зато: само сви на изборе, по својој савијести, неподложни уцјенама и обећањима, вођени само оним добрим у нама.
Даће Бог добро… јер Србија је велика тајна… Света Тајна…
(Телеграм канал о. Дарка Ђога, 25.10.2026)
