Међу професорима који су подржали захтев за оставке ректора и проректора Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици налазе се и они чија су имена 2023. објављена на списку подршке изборној листи „Александар Вучић – Србија не сме да стане“. Реч је о Милици Мијовић, Синиши Минићу, Слађани Видосављевић, Огњену Вујовићу и Дардану Клименти. Њихови одговори КоССеву, међутим, откривају много више од околности политичке подршке. Мијовић и Климента потврђују да су је дали на сугестију факултетских руководстава, док Минић изричито негира да је икада подржао Вучићеву листу. Мијовић наводи да је подршку Вучићевој листи дала након сугестије деканке, надајући се да ће тиме помоћи колегама патолозима да после вишегодишње борбе остваре право на уговарање рада – што, како каже, ни данас није решено. Сведочи и да јој је посредно пренето да су Златан Елек и Драгиша Миловић касније захтевали њену хитну смену са функције продеканке.
Минић сведочи о незаконитим налозима тадашњег ректора, притисцима и привођењу, због чега је, како наводи, поднео оставку и кривичну пријаву, док Климента своју смену повезује са противљењем избору декана и борбом против плагијаризма. Међу потписницима петиције је и некадашњи ректор Срећко Милачић, који је Вучића подржао 2017, а исте године био смењен, потом физички нападнут и изложен, како је сведочио, политичким и криминалним притисцима. Његово разрешење касније је судски поништено као незаконито.
Петиција за смену садашњег руководства Универзитета је у међувремену достигла 244 потписа, а међу њима је и тек неколико који су јавно подигли глас против Вучићеве политике и стављањем потписа на некадашњу петицију 1 од 5 милиона, још 2019.
Пише: Татјана Лазаревић
Група од 24 наставника Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици затражила је 4. новембра оставке ректора Небојше Арсића и проректора, оптужујући руководство за нарушавање аутономије Универзитета, политичке притиске на запослене и омогућавање страначког утицаја.
У захтеву се посебно критикује подршка универзитетског руководства досадашњој власти у Београду, укључујући политику Александра Вучића и утицај Српске листе на кадровску политику факултета.
Покретачи иницијативе позвали су и остале наставнике, студенте и грађане да подрже њихов захтев потписивањем онлајн петиције.
Поређење списка покретача иницијативе, имена накнадних потписника петиције и раније објављених спискова политичке подршке показало је, међутим, да се међу данашњим потписницима налазе и професори чија су имена претходно објављена на списку подршке Вучићевој изборној листи.
Због тога се КоССев обратио професорима чија су имена пронађена на оба списка, тражећи потврду да су ранију подршку заиста дали, објашњење тадашњих околности и разлоге због којих данас подржавају захтев за оставке универзитетског руководства.
Одговори који су нам стигли 5. и 6. новембра показују да иза јавно објављених имена стоје различите приче — од потврђене подршке дате уз очекивање да ће бити решени дугогодишњи професионални проблеми на самим факултетима, преко сагласности дате телефоном на сугестију факултетског руководства, до изричитог порицања да је подршка икада дата.
Њихова сведочења откривају и другу страну односа политике и Универзитета: притиске на професоре, захтеве за доношење спорних одлука, смене са руководећих функција и, према тврдњама једне професорке, директно мешање функционера Српске листе у кадровске одлуке Медицинског факултета.
Имена пет садашњих потписника на списку подршке Вучићевој листи из 2023.
На јавно објављеном списку више од 2.000 личности које су у децембру 2023. представљене као подржаваоци изборне листе „Александар Вучић – Србија не сме да стане“ налазе се имена професора Универзитета у Приштини Милице Мијовић, Синише Минића, Слађане Видосављевић, Огњена Вујовића и Дардана Клименте.
Свих пет имена појављује се и међу потписницима актуелног захтева за оставке универзитетског руководства.
Постоји, међутим, важна разлика у њиховом учешћу.
Милица Мијовић, професорка Медицинског факултета, једна је од 24 првобитна потписника захтева упућеног Ректорату.
Синиша Минић, Слађана Видосављевић, Огњен Вујовић и Дардан Климента подржали су захтев потписивањем накнадно отворене онлајн петиције.
Постоји и разлика у одговорима које су дали на питање о подршци из 2023.
Мијовић потврђује да је подржала Вучићеву листу, али наводи да јој је деканка Медицинског факултета сугерисала да би такав потпис могао да допринесе решавању статуса службе патологије.
Климента потврђује да је подршку дао усмено, телефоном, на предлог тадашњег руководства Факултета техничких наука.
Минић, међутим, изричито пориче да је подршку дао или одобрио објављивање свог имена.
На питања упућена Слађани Видосављевић одговор није стигао, док је Огњен Вујовић одговорио на први имејл, али се није изјаснио о накнадно прецизираним питањима.
Међутим, одговори професора бацају ново светло на списак из 2023. године: док једни потврђују подршку, објашњавајући је сугестијама факултетског руководства или настојањем да реше дугогодишње проблеме својих колега, један професор тврди да подршку никада није ни дао.
Подршка Вучићевој изборној листи 2023. није, међутим, била ограничена на ових пет професора.
На истом списку налазе се и имена других наставника и тадашњих руководилаца факултета Универзитета у Приштини, међу којима су Весна Минић, деканка Учитељског факултета, Естер Милентијевић, тадашња деканка Факултета уметности, Звездан Арсић, тадашњи декан Филозофског факултета, и Живче Шаркочевић са Факултета техничких наука, који је на списку представљен као продекан.
Поређењем јавно објављених података, КоССев је до сада идентификовао најмање девет професора и тадашњих руководилаца факултета овог универзитета чија су се имена нашла на списку подршке Вучићевој листи из 2023. године.
Посебно је занимљив однос тадашњег политичког програма и данашњег захтева за оставке.
У документу подршке Вучићевој изборној листи из децембра 2023, међу предизборним обећањима, наводи се и очување Косова у саставу Србије.
Непуне три године касније, у захтеву за оставке универзитетског руководства, који подржавају и поједини професори чија су имена објављена на списку из 2023, претходна власт се оптужује да је својим одлукама допринела тешком положају Срба на Косову и угрожавању опстанка Универзитета.
У истом захтеву руководству се замерају и притисци на запослене да потпишу изјаве подршке Александру Вучићу. Управо су ти наводи били један од разлога да од професора затражимо њихово објашњење.
Мијовић: Подршка Вучићу у покушају да се реши дугогодишњи проблем патолога
Професорка Медицинског факултета Милица Мијовић, која је од јануара 2020. до јуна 2024. обављала функцију продеканке за науку, потврдила је да је 2023. подржала Вучићеву изборну листу и пристала да њено име буде објављено.
„Да, потврђујем“, одговорила је на прво питање КоССева.
Међутим, разлоге за ту одлуку повезује са догађајима који датирају још из 2012. године, када је, према њеним речима, више од 40 запослених на претклиничким предметима Медицинског факултета остало без примања из здравственог система.
Мијовић наводи да је на факултету запослена 31 годину и да борба против неправилности, како их описује, траје знатно дуже од актуелне промене политичких околности.
„Сматрам да ми то даје за право, али осећам и дужност према Вама и читаоцима, да нагласим да моје залагање за истину и праведно друштво кроз призму дешавања на факултету и универзитету траје дуги низ година, са нарочито наглашеним активностима од 2012. године.“
Према њеном објашњењу, професори запослени на претклиничким предметима до тада су обављали послове и на факултету и у одговарајућим здравственим установама, у оквиру такозваног двојног радног односа.
„Тада је из свима неразумљивих разлога преко 40 мојих колегиница и колега са претклинике (институти и превентива) без икаквог образложења скинуто са платног списка за здравство. Наиме, до тада смо сви од момента када смо засновали тзв. двојни радни однос на МФУП, који подразумева рад на факултету и у одговарајућој здравственој установи, пружали услуге и у здравственом систему и за тај рад имали одређена примања.“
Професорка тврди да је одлука донета без објашњења, а да су поједини запослени наставили да раде и након престанка исплате накнада.
„Те године, без икаквих разговора, објашњења или нечег сличног, неко одлучује да нам примања из здравства укине. При томе, без обзира на кашњење плата од шест месеци (уз обећање да ће све бити надокнађено, што никада није учињено), ми једно време настављамо да савесно обављамо своје лекарске дужности. Већина колега са других предмета престаје да ради револтирана догађајима.“
Посебно наглашава положај запослених на патологији.
„Међутим, ми запослени на патологији, међу којима је у том моменту било четворо лекара специјалиста патологије и један лекар на специјализацији, настављамо да обављамо делатности из патологије, верујући да ће до промене доћи. Као најважнији мотив у том тренутку била је и пресудна чињеница да је једина патологија на целом КиМ била управо она која је основана на нашем факултету и као таква функционисала неколико деценија (КБЦ КМ је тек половином 2026. добио своју службу патологије).“
У том периоду, наводи, она и још шесторо колега почели су да указују на неправилности које су, према њеним тврдњама, постојале током руковођења Медицинским факултетом професора Радета Грбића.
„О свему томе уз приложене доказе обавештене су све надлежне и релевантне институције (Тужилаштво, скупштински Одбор за образовање, науку, технолошки развој и информатичко друштво на 27. седници од 15. октобра 2015, руководства свих универзитета у земљи и окружењу итд.), које нажалост нису предузеле никакве конкретне мере. Све то потврђује моје наводе да у борби против корупције учествујемо дуги низ година.“
На функцију продеканке за науку ступила је у јануару 2020. године.
„Између осталог, то сам доживела и као прилику да својим колегиницама и колегама са претклинике и себи вратим достојанство професије коју свако од нас часно, професионално и достојанствено обавља, поштујући све принципе лекарске етике.“
Како наводи, институционалну борбу наставила је без конкретне подршке осталих чланова деканског колегијума, све до 2023.
Тада је деканка Медицинског факултета Татјана Новаковић покренула уговарање услуга патологије, уз обећање да ће покушати да се уговори и појединачни рад лекара који су годинама обављали те послове.
Управо у том периоду, према сведочењу Мијовић, сугерисано јој је да подржи Вучићеву изборну листу.
„У тим данима отворено ми је сугерисано од стране деканке да би за будућност целе службе у којој обављам здравствену делатност требало да потпишем подршку о којој у свом питању говорите, јер ће она омогућити уговарање.“
Мијовић објашњава и како је тада донела одлуку.
„Потпуно свесна ризика који на себе преузимам у том тренутку, а имајући у виду своје колеге и себе који смо на то годинама чекали, ја сам то урадила желећи да представницима тадашње власти пружим шансу да грешку коју су појединци из ње направили тада и исправе.“
Међутим, очекивано решење, према њеним речима, није уследило у целости. „Уговорене су услуге, а процес уговарања лекара није ни до данас остварен.“
Мијовић подсећа да је о вишегодишњим проблемима са којима су се суочавали патолози уредницу КоССева обавестила и у неформалном разговору 2018. године.
Ауторка овог текста је тада разговарала са групом професорки са Медицинског факултета које су посведочиле о прогону од стране тадашњег руководства али и „неформалних“ центара моћи. Међутим, нису се тада осетиле сигурним да иступе у јавност.
Елек и Миловић захтевали њену смену?
Шест година касније, одговарајући на питање шта ју је сада мотивисало да буде међу покретачима захтева за оставке ректора и проректора, Мијовић описује политички утицај којем је, како тврди, сведочила током обављања продеканске функције.
„Током обављања дужности продекана за науку од јануара 2020. године била сам сведок политичког утицаја на доношење многих одлука, све до тражења моје оставке од стране представника Српске листе.“
Функцију продеканке престала је да обавља 5. јуна 2024. године, а околности смене повезује са одбијањем да прихвати непотпуну документацију за пријаву докторске дисертације једне колегинице.
„У данима пре смене, поштујући све принципе и правилнике на којима се заснива покретање поступка за пријаву доктората, документацију колегинице сам одбила и прогласила је за непотпуну. Тог момента креће хајка на мене, под изговором да то мора да се заврши.“
Мијовић тврди да је одбила да промени одлуку, јер за то није било правног и стручног основа, након чега је од ње затражена оставка.
„Када сам одбила да исту поднесем, јер сам савесно и професионално обављала своју дужност, деканка је рекла да су она и сви продекани сагласни да ја морам бити смењена, јер су Златан Елек и Драгиша Миловић непосредно пре тог саопштења у канцеларији деканке проф. др Татјане Новаковић тражили моју хитну смену“.
Професорка Мијовић прецизира да о њиховом наводном захтеву говори на основу онога што јој је, према њеним речима, пренела деканка.
КоССев ће затражити изјашњење председника Српске листе Златана Елека, Драгише Миловића и деканке Медицинског факултета Татјане Новаковић, чија се имена спомињу у сведочењу професорке Мијовић.
Мијовић, ипак, прави разлику између политичког утицаја и сопственог професионалног односа са универзитетским руководством.
„Морам да нагласим да сам за све време обављања дужности продекана имала одличну професионалну сарадњу са руководством Универзитета на челу са ректором, а посебно са проректором Владимиром Боранијашевићем.“
„Међутим, недозвољени и непримерени уплив са стране је утицао на односе на целом универзитету и све се неминовно прелило и на Ректорат.“
Предизборни скуп на Медицинском факултету: Професорки речено да напусти салу
Као последњи пример политичког утицаја на академску заједницу, Мијовић наводи догађај од 20. октобра 2026. године, непосредно пред парламентарне изборе у Србији.
Тог дана је, према њеном исказу, ушла у амфитеатар Медицинског факултета ради предавања у оквиру континуиране медицинске едукације.
Уместо наставне активности, затекла је предизборни скуп.
„У сали сам затекла бројне и познате и непознате особе и представнике Српске листе који су им се обраћали поводом предстојећег гласања. Убрзо је пришла мени позната особа и саопштила ми да скуп није за мене и да је боље да из сале изађем.“
Мијовић сматра да је тиме прекршена аутономија факултета, али и да је лично била изложена понижењу.
„Јасно је да сам присуствовала флагрантном кршењу правила која важе на Универзитету и Медицинском факултету и да сам као наставник факултета, а пре свега као човек, доживела велику увреду тражењем да напустим амфитеатар.“
„Описани догађај је последњи у низу јасног утицаја представника тадашње власти на академску заједницу.“
Управо окупљање представника Српске листе у амфитеатру Медицинског факултета, током предизборног периода, помиње се и међу примерима политичког утицаја у захтеву за оставке универзитетског руководства.
Професорка наводи и да је подржала студентски покрет.
„Промене које су претходиле покретању захтева, а које трају нешто више од две године, подржала сам од првог момента и била уз студентски покрет на више начина.“
„Желећи да створим друштво у коме ће аутономија универзитета бити светиња којој ће сви тежити, придружила сам се захтеву.“
Минић: Нисам подржао Вучићеву листу нити пристао на објављивање имена
За разлику од Милице Мијовић, некадашњи декан Учитељског факултета у Лепосавићу Синиша Минић оспорава саму претпоставку да је 2023. подржао Вучићеву изборну листу.
Његово име се налази на јавно објављеном списку подршке, али он тврди да за то није дао сагласност.
„Не потврђујем да сам 2023. године дао подршку изборној листи ‘Александар Вучић – Србија не сме да стане’, нити сам дао сагласност да се моје име јавно објави у контексту подршке наведеној изборној листи.“
Минић је био још одређенији у одговору на питање о тадашњим мотивима.
„Никада нисам био члан наведене политичке странке, нити сам пружио подршку наведеној изборној листи. Из тог разлога не могу да образлажем мотиве за подршку коју нисам дао.“
Овим се истовремено, отвара питање начина на који су имена појединих професора прикупљана и објављивана.
Минић садашњи захтев за промене на Универзитету подржава, како каже, из академских и институционалних разлога.
„Сматрам да подршка захтеву за промене у управљању Универзитетом произлази пре свега из потребе да се обезбеде академска аутономија, институционална одговорност, транспарентност и поштовање академских стандарда.“
„Универзитет мора да буде институција у којој се одлуке доносе у интересу студената, наставника и научноистраживачког рада, а не у складу са интересима било које појединачне политичке или интересне групе.“
Он наглашава да његов став није усмерен против конкретних људи.
„Мој став није усмерен против појединаца, већ за успостављање одговорног и транспарентног управљања универзитетом. Сматрам да нико ко обавља руководећу функцију у академској институцији не треба да буде изузет од критике и преиспитивања сопствене одговорности.“
Оставку сам поднео због притисака, поднео сам и кривичну пријаву
Минић је раније обављао функцију декана Учитељског факултета у Лепосавићу. Његову функцију потврђују званичне објаве факултета из 2019. године.
У одговору КоССеву прецизирао је да је деканску функцију престао да обавља 13. фебруара 2020. године, када је поднео оставку и тврди да је оставка била последица притисака којима је био изложен.
„Моја оставка је била последица озбиљних околности и притисака којима сам био изложен у обављању ове функције.“
Према његовим речима, притисци су долазили од тадашњег ректора Здравка Витошевића.
„Наиме, у том периоду био сам изложен притисцима тадашњег ректора проф. др Здравка Витошевића, укључујући захтеве да потписујем акте и решења која нису у складу са законом.“
Минић наводи и инцидент у Ректорату.
„Поред тога, догодио се и инцидент у згради Ректората, када сам био изложен притисцима и привођењу од стране градоначелника и чланова Српске листе.“
Тврди да је због тих околности поднео кривичну пријаву. „У вези са наведеним околностима поднео сам кривичну пријаву Тужилаштву за организовани криминал.“
Описује и како је покушавао да настави да обавља деканску функцију упркос притисцима.
„Током обављања деканске функције мој основни принцип био је поштовање закона и законитости у раду факултета. Никада нисам пристајао на притиске, уцене и незаконите налоге који су били усмерени према мени или према органима управљања ове високошколске установе.“
„Након неког времена док сам успевао да одолим свим овим притисцима, ипак сам био принуђен да поднесем оставку јер је даљи останак на тој функцији за мене лично постајао морално и професионално неприхватљив.“
Своју одлуку додатно објашњава: „Сматрам да је било храбро одолевати притисцима на тој функцији, али када је то постало немогуће најприхватљивији чин била је моја неопозива оставка.“
Минић говори и о поступку пред Етичким одбором Универзитета.
„Посебно сматрам важним да истакнем да сам у том периоду био предмет поступка пред Етичким одбором Универзитета, покренутог поводом неоснованих оптужби да нисам спроводио одлуке тадашњег ректора, проф. др Здравка Витошевића, иако се суштина мог неслагања са одлукама ректора огледала у томе што нису биле у складу са важећим законским прописима и да је њихово спровођење могло довести до кршења закона.“
Према његовим речима, тај поступак представљао је додатни притисак на његов рад.
„Сматрам да је покретање таквог поступка представљало додатни притисак на мене у обављању деканске функције и озбиљно оптеретило мој професионални и академски интегритет.“
Минић додаје да није одбијао да спроводи законите одлуке надлежних органа.
„Никада нисам доводио у питање, нити сам одбијао да поступам по законитим одлукама надлежних органа. Напротив, доследно сам инсистирао на поштовању закона и законитости у раду универзитета.“
„Нисам поднео оставку зато што нисам желео да будем декан, већ зато што нисам желео да одступим од закона и професионалних принципа и својих уверења.“
Његов, како каже, једини интерес био је и остао законит рад Универзитета.
На посебно питање да ли је престанак деканског мандата утицао на његов садашњи однос према руководству Универзитета, Минић одговара одрично.
„Моји ставови о раду универзитетског руководства заснивају се на професионалним и академским принципима, а не на личним интересима или питању обављања одређене функције.“
„Сматрам да се рад сваког универзитетског руководства мора вредновати на основу резултата, начина доношења одлука, односа према запосленима и поштовања академске аутономије. Због тога мој став о актуелном руководству треба посматрати у контексту потребе за одговорним функционисањем Универзитета, а не као последицу личних или статусних разлога.“
Према подацима Учитељског факултета, функцију деканке од 1. октобра 2022. обавља Весна Минић, која је и даље наведена као деканка на званичном факултетском сајту.
И њено име налази се на списку подршке Вучићевој изборној листи из 2023, на којем је представљена управо као деканка.
Од некадашњег ректора Здравка Витошевића, као и од представника Српске листе, затражићемо изјашњење о наводима професора Минића који се односе на притиске током његовог деканског мандата.
Климента: Сагласност за подршку Вучићу дао телефоном, на сугестију руководства
Професор Факултета техничких наука Дардан Климента потврдио је да је 2023. подржао Вучићеву изборну листу, али наглашава да то није учинио својеручним потписом.
„Потврђујем да сам 2023. године дао подршку поменутој изборној листи, али не лично и не својеручним потписом, већ усмено и путем телефона. Такође, сагласио сам се да моје име буде јавно објављено.“
На питање шта га је тада определило за подршку, Климента одговара да је она уследила на предлог руководства факултета.
„Определио сам се за подршку на основу предлога тадашњег руководства Факултета техничких наука у Косовској Митровици. Конкретно, сугерисано ми је да је то за мене боља опција“, навео је у писаном одговору за наш портал, не износећи детаље, шта је та сугестија и подразумевала.
Говорећи о садашњем захтеву за оставке ректора и проректора, Климента оцењује да је дошло време за враћање аутономије универзитетима.
„Мислим да је наше друштво довољно еволуирало и да се сада нашим универзитетима може вратити отета аутономија која је гарантована Уставом Републике Србије.“
Актуелно руководство оптужује да није штитило ту аутономију.
„Садашње руководство Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици није се залагало за очување те аутономије, већ је гледало само лични интерес и допринело увођењу политике и политичког утицаја у сваку ћелију универзитетског живота.“
Са руководећих функција смењен још 2022. године
Климента је раније обављао руководеће функције на Факултету техничких наука, али не деканску или продеканску.
Како прецизира, био је председник Комисије за контролу квалитета студијског програма докторских академских студија Електротехничко и рачунарско инжењерство, као и руководилац тог студијског програма.
Те функције је обављао од 2008. до пролећа 2022, када је, према његовим речима, смењен.
„Смењен сам због другачијег мишљења, приговора упућених у вези са избором декана ФТН-а у Косовској Митровици у то време, вишегодишње борбе против плагијаризма на нивоу универзитета и националном нивоу, и слично.“
На питање како данас оцењује политички утицај на Универзитет, а посебно да ли је у међувремену променио став према претходној власти, одговара да промену својих ставова не види.
„Садашњи утицај Студентске листе је неминовност и морао се догодити због вишегодишњих притисака и негативног утицаја одлазеће власти на систем образовања уопште и Уставом загарантовану аутономију универзитета.“
Изражава уверење да ће Студентска листа допринети променама.
„Сматрам да ће Студентска листа вратити аутономију која нам је одузета и да ћемо у ближој будућности бити као универзитети у западној Европи и да студенти и наставници неће више морати на улице да би бранили опстанак интелекта и достојанства.“
Посебно инсистира да његов политички став није промењен.
„Мој став се у прошлости није разликовао од данашњих ставова Студентске листе, тако да не запажам промену свог става о политици. Мој став је увек био у складу са Уставом и националним интересима, а никако одређиван из неког центра.“
Као потврду тога наводи своје раније залагање за законитост и академску етику.
„Томе сведочи моје вишегодишње залагање да се ради по Закону и борба за етичност у којој сам углавном био сам пре ових политичких промена.“
Вујовић одговорио на први имејл, Видосављевић није одговорила
Редакција се обратила и професору Правног факултета Огњену Вујовићу, чије се име налази на оба списка.
Питали смо га да ли потврђује подршку Вучићевој изборној листи из 2023, шта га је тада определило за ту подршку, зашто је сада потписао петицију за оставке универзитетског руководства и да ли је раније обављао руководећу функцију на Правном факултету.
Вујовић се јавио и изразио изненађење нашим интересовањем за његов потпис на онлајн петицији.
„Морам да признам да сам изненађен вашим питањима. Наиме, не знам зашто ми као једном од потписника онлајн петиције придајете толики значај“, навео је, не одговарајући на наша питања.
У додатном одговору појаснили смо да редакција није тврдила да је био кандидат на Вучићевој изборној листи нити један од 24 покретача актуелне иницијативе.
Поновили смо да је повод за питања чињеница да се његово име налази на оба јавна списка и замолили га да прецизира да ли потврђује ранију подршку, шта га је мотивисало да потпише садашњу петицију и како данас гледа на подршку из 2023. у светлу критика које петиција износи.
До закључења текста одговор на додатна питања није стигао.
Питања су упућена и професорки Слађани Видосављевић са Учитељског факултета.
Замолили смо је да потврди или оспори ранију подршку Вучићевој изборној листи, објасни потписивање садашње петиције и наведе околности под којима је престала да обавља продеканску функцију.
Ни њен одговор није стигао до закључења текста.
Видосављевић је раније обављала функцију продеканке Учитељског факултета, што потврђује извештај о обележавању Дана школе у Сочаници 2017. године.
Милачић: Од подршке Вучићу до незаконите смене и напада
Међу потписницима актуелне петиције је и Срећко Милачић, некадашњи ректор Универзитета у Приштини, који је директно јавност информисао о насиљу и како је наглашавао, незаконитим радњама и притисцима која је преживео.
Његово име налази се на списку јавних личности које су 2017. подржале председничку кандидатуру Александра Вучића, у оквиру прогласа „За бољу Србију“.
Међутим, исте године Милачић је разрешен функције ректора одлуком Владе Србије, а околности његове смене пратиле су озбиљне оптужбе, јавни сукоби и напади које је пријављивао.
Те 2017. известили смо да су најмање три особе каменицама напале Милачића испред Економског факултета у Косовској Митровици. Напад је забележен надзорним камерама, а Милачић је редакцији доставио снимак.
Он је тада тврдио и да су непознате особе боравиле у деканату факултета, да је деканица била под притиском и да је циљ био спречавање његовог повратка на факултет.
Милачић је јавно оптуживао и тадашње политичке представнике Срба са Косова за учешће у његовом разрешењу, а посебно је указивао на улогу тадашњег директора Канцеларије за Косово и Метохију Марка Ђурића.
У опширном разговору из јула 2023. године поново је говорио о околностима разрешења, политичким притисцима и својим покушајима да правним путем оспори одлуку Владе Србије.
У међувремену је остварио и судску победу.
Врховни касациони суд је почетком 2021. поништио одлуку Владе Србије о његовом разрешењу као незакониту, након чега је Милачић покренуо и поступак за накнаду штете.
Суд је одлуку вратио на поновно одлучивање, али је Милачићу у међувремену истекао период на који је био изабран за ректора.
Због свега тога његов случај има посебну тежину у поређењу са осталим некадашњим потписницима подршке Вучићу који данас захтевају оставке универзитетског руководства.
Његов сукоб са тадашњим политичким и универзитетским структурама није настао после изборног пораза СНС-а 2026, већ још 2017. године, непосредно након што је јавно подржао Вучићеву председничку кандидатуру.
Од „1 од 5 милиона“ до данашњег захтева
Актуелна иницијатива отвара и питање континуитета јавног политичког ангажовања академске заједнице на Косову, посебно у време снажног утицаја СНС и Српске листе.
У јануару 2019, током првог великог таласа грађанских протеста против власти Александра Вучића, наставници и сарадници универзитета у Србији јавно су подржали протесте „1 од 5 милиона“.
На списку „Универзитетска подршка“ из 2019. налазе се 1.499 нумерисаних уноса.
Међу потписницима подршке грађанским протестима против власти Александра Вучића из јануара 2019. године налазило се најмање 11 наставника и сарадника Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.
Међу њима су Сенка Костић и Бранка Петковић.
Сенка Костић тада је била асистенткиња Филозофског факултета, а данас је доценткиња и једна од 24 покретача захтева за оставке ректора и проректора. На списку из 2019. наведена је под бројем 440.
Бранка Б. Петковић, тада ванредна професорка Природно-математичког факултета, такође је потписала подршку протестима. Њено име налази се под бројем 947.
И она је међу првобитна 24 потписника садашњег захтева.
Петковић је и наредних година јавно указивала на неправилности на Универзитету.
Још 2020. године, заједно са колегиницом Бојаном Лабан, говорила је о проблемима приликом запошљавања и сумњама на непотизам и корупцију на Природно-математичком факултету.
Њихови наводи нису остали само на јавним упозорењима.
Тадашњи ректор Здравко Витошевић потврдио је да су Ректорат и управа факултета утврдили одређене неправилности у поступцима запошљавања.
На списку из 2019. налазили су се и Страхиња Симоновић, Дејан Цицмиловић, Снежана Попић, Владимир Јовић, Звонко Павличић, Сања Микетић Суботић, Милош Суботић, Марина Николић и Миљан Јакшић.
Њихово учешће у актуелној иницијативи није потврђено.
Тако се међу данашњим покретачима и потписницима захтева за оставке налазе професори који су против политике Александра Вучића јавно иступали још 2019, али и они чија су имена објављена на списку подршке његовој изборној листи 2023 упркос прогону и притисцима којима су, барем према сведочењима били изложени.
Ректорат одбацио оптужбе
Ректорски колегијум Универзитета у Приштини огласио се 5. новембра поводом захтева за оставке, одбацујући оптужбе о политичком кадрирању и наводећи да су избори универзитетских руководилаца и наставника спровођени у складу са законом и Статутом Универзитета.
Саопштење није достављено КоССеву.
Ректорат већ годинама не доставља нашој редакцији саопштења нити обавештења о својим активностима, на шта смо и раније указивали.
Потписи, политичка подршка и аутономија Универзитета
Онлајн петиција за оставке ректора и проректора до објављивања овог текста достигла је 244 потписа.
Међутим, оно што је почело поређењем потписа подршке Александру Вучићу из 2023. и данашњег захтева за оставке универзитетског руководства, прерасло је у сведочења о годинама политичког утицаја на академску заједницу.
Професори не говоре само о томе зашто су подржали једну изборну листу или потписали другу петицију. Говоре и о томе како се одлучивало о њиховим функцијама, ко је од њих тражио политичку подршку, какве су последице, према њиховим тврдњама, трпели када су одбијали одређене захтеве и колико је простора остајало за самостално одлучивање факултета.
Зато ова прича више није само о потписницима два списка, већ отвара питање о томе ко је, на који начин и у чијем интересу годинама управљао једном од најважнијих институција српске заједнице на Косову.
