Реакција је уследила након што је 24 професора предало захтев ректору у којем траже оставку ректора и проректора Универзитета у Приштини, због наводног нарушавања академских слобода и политичких притисака. Они ово одлучно одбацују.
Из Ректорског колегијума наводе да су се састали јуче, 4. новембра, иначе истог дана када су оставке и затражене.
Сматрају да је њихова обавеза да се обрате академској и широј јавности ради указивања на, како кажу, „неоснованост и недоследност изнетих оптужби”, као и у циљу, према њиховим речима, заштите угледа Универзитета.
„Пре свега, неопходно је направити јасну разлику између поштовања државне политике и институционалног оквира Републике Србије, с једне стране, и страначког деловања, с друге. Универзитет је институција Републике Србије и његова је обавеза да поступа у складу са њеним законима и прописима. Поступање у складу са државном политиком и важећим правним оквиром не може се само по себи тумачити као политичко ангажовање или злоупотреба академске функције” – навели су на почетку свог излагања.
Посебно их брине, како су оценили, лакоћа са којом се „износе неистините и непроверене тврдње”, попут „навода о активностима које су предузимане ради олакшавања административних процедура запосленима, уз њихов експлицитни пристанак“, те се стога, кажу, „не могу произвољно представљати као политичка злоупотреба или притисак”.
Поручују и да су једнако неосноване оптужбе о политичком кадрирању и притисцима на запослене.
„Најбољи доказ за то је да су избори у наставничка звања спровођени у складу са Законом о високом образовању и општим актима Универзитета, под једнаким условима за све кандидате, независно од њихових политичких уверења. Политичко опредељење појединца није било ни привилегија ни препрека у спровођењу академских процедура. О томе најбоље сведоче поступања Универзитета у конкретним ситуацијама у којима је професионална одговорност стављена изнад политичких разлика”, наводе у саопштењу.
Такође, према њиховим тврдњама, приликом избора ректора и декана свако је могао да предложи кандидата, а изборни поступци су, кажу, „укључивали тајна гласања на више нивоа где је свако од запослених могао слободно да да свој глас за или против”.
Подсећају и на то да представнике оснивача у Савету Универзитета именује Влада Републике Србије и да, према њиховим речима – Универзитет не учествује у процесу предлагања и избора тих чланова.
„Поједини чланови руководстава факултета који се у захтеву доводе у везу са политичким ангажовањем обављали су своје академске функције и пре ступања у политички живот. Стога није истина да се њихов избор накнадно представља као последица политичког утицаја”, додају.
У наставку наводе да се право на критику и захтев за оставку никоме не оспорава, међутим, истичу да право на избор и разрешење органа Универзитета припада законом и Статутом утврђеним органима, у прописаном поступку.
Потом су прокоментарисали јавну петицију која је покренута за прикупљање потписа за смену декана и проректора.
Наводе да исте, без обзира на број потписника – „не могу заменити институционалне процедуре нити надлежност академске заједнице”.
Према њиховом мишљењу, у вези с тим је утолико важније „поставити питање доследности принципа који се јавно заступају”.
„Ако се политичко ангажовање сматра неспојивим са академском функцијом, онда такав критеријум мора важити једнако за све, независно од политичке припадности, тренутних околности или исхода избора. Селективна примена принципа не доприноси академској независности, већ управо супротно”, стоји у саопштењу.
Сматрају да је посебно важно да се академска заједница, како даље истичу, не претвара у простор „политичких надметања”.
„Уколико се сви залажемо за очување аутономије Универзитета, онда га морамо одбранити од различитих политичких утицаја доследним поштовањем закона, академских критеријума и институционалних процедура, а не од њега стварати полигон за политичка надметања”, наводе.
Ректор, проректор и управе факултета су, кажу, своје функције обављали савесно и одговорно, руководећи се интересима студената, запослених и опстанка и развоја Универзитета у изузетно сложеним околностима на Косову.
„О нашем раду може се судити на основу постигнутих резултата, као што су континуитет наставних и ваннаставних активности, број новопримљених чланова академске заједнице, број уписаних студената, број акредитованих студијских програма, број научних радова и број међународних и домаћих пројеката, и све то у тешким околностима. С тим у вези, наше функције нису предмет политичке расподеле, већ академске и институционалне одговорности”, поручили су у саопштењу.
Универзитет, закључили су, мора остати место знања, академских слобода, професионалног интегритета и међусобног уважавања – „изнад дневнополитичких подела и у интересу свих који му припадају”.
Биљана Влашковић
