Ванредни професор Правног факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици Душко Челић каже да је више од милион катастарских парцела на Косову и Метохији било узурпирано и упозорава да правосудни систем привремених институција у Приштини не пружа делотворну заштиту имовинских права Срба. Оцењује да су захтеви дела професора за смену руководства Универзитета на ком ради легитимни и истиче да је обнова универзитетске аутономије неопходна за одбрану од притисака Приштине. Сматра да нова власт у Београду мора да заустави исељавање младих, сачува преостале српске институције и преиспита досадашњи ток бриселског дијалога.
Европска комисија у најновијем извештају указује на проблеме у заштити имовинских права Срба на Косову и Метохији, док се Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици суочава са унутрашњим неслагањима и захтевима дела професора за смену руководства.
Ванредни професор Правног факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици Душко Челић каже да проблем узурпације српске имовине на Косову и Метохији траје од јуна 1999. године, након повлачења српских војних и безбедносних снага и масовног исељавања Срба. Истиче да је физичко насиље над српским становништвом праћено и одузимањем имовине.
“Негде од око два и по милиона катастарских парцела на Косову и Метохији, колико иначе чине целокупни катастар на тој територији, преко милион је, према подацима УНМИК-а, било узурпирано. То је негде преко 39 процената, дакле незапамћен обим узурпирања земљишта”, наглашава Челић.
Челић наводи да подаци УНМИК-а указују и на велики број уништених и узурпираних стамбених објеката. Упозорава да се, према његовој оцени, процес узурпације додатно убрзава након 2023. године, посебно услед пооштравања мера Приштине на северу Косова и Метохије.
“Према опет подацима УНМИК-а, негде 2007. године, још увек је било уништено више од 10.500 кућа, а више од 29.000 стамбених јединица је узурпирано”, истиче Челић и наглашава да је последњих месеци актуелно уништавање и узурпација српске имовине на Газиводама, у Косовској Митровици и Звечану.
“Судови, уместо заштите, инструмент кршења права Срба”
Говорећи о истраживањима представљеним у књизи “Голгота својине – заштита стварних права на непокретностима лица прогнаних са Косова и Метохије”, Челић каже да се сусреће са бројним спорним одлукама судова привремених институција у Приштини и специјализованих органа УНМИК-а. Оцењује да је положај Срба у погледу заштите имовине неупоредив са правном праксом у уређеним државама.
“Наишао сам и на отворено дискриминаторске одлуке. Не бих могао такво стање да поредим ни с једним стањем ни у једној уређеној земљи у Европи, а рекао бих и у свету”, наглашава Челић.
Челић указује да су Срби у заштити својих права упућени искључиво на правосудни систем привремених институција у Приштини. Сматра да тај систем не гарантује остваривање основних људских права, због чега је и заштита приватне својине изузетно отежана.
“Косовски судови данас веома често поступају не само неефикасно, него и отворено дискриминаторски када је реч о заштити имовинских права Срба на Косову и Метохији”, упозорава Челић.
“Захтеви за смену руководства Универзитета легитимни, аутономија неопходна”
Коментаришући захтев 24 професора за оставке руководства Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Челић оцењује да је реч о легитимном захтеву, у складу са слободом изражавања мишљења. Сматра да политичке промене у Београду охрабрују део академске заједнице да отвори питање одговорности универзитетског руководства.
“Вероватно у складу с овим политичким променама сада након избора, да се један број академске заједнице и охрабрио, да је то на крају крајева и у складу са слободом изражавања мишљења”, наводи Челић.
Сматра да се проблеми у функционисању Универзитета морају посматрати и кроз последице бриселског процеса, који, према његовој оцени, постепено смањује присуство државе Србије на Косову и Метохији. Указује на опасност од страначког утицаја на академске институције и нарушавања њихове самосталности.
“Вероватно је неко умислио да би трансмисија државе или државне политике могла да буде једна партија, једна странка, при томе регистрована у квазиправном систему Косова у Приштини. И наравно да у таквим околностима страда аутономија универзитета”, истиче Челић.
Обнова аутономије као одбрана од нових притисака Приштине
Челић наглашава да Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици функционише у условима сталне правне несигурности и притисака Приштине. Оцењује да је успостављање пуне универзитетске аутономије један од најважнијих предуслова за очување те институције.
“Нама је аутономија преко потребна у сусрет ономе што нас чека. Општепозната је ствар да Универзитет у Косовској Митровици, односно Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, делује у изузетно тешким околностима, условима једне правне несигурности и неизвесности, константних притисака Приштине”, указује Челић.
Саговорник РТС-а упозорава да додатну опасност за Универзитет представљају прописи Приштине, укључујући такозвани закон о странцима. Сматра да би јачање самосталности академске заједнице омогућило ефикасније супротстављање могућим покушајима укључивања Универзитета у косовски правни систем.
“Мислим да би поновно успостављање аутономије универзитета било једно од значајних оружја у рукама академске заједнице тог универзитета у одбрану од онога што, нажалост, очекујемо, а то су нови притисци, системски од стране Приштине, да се универзитет, под знацима навода, реинтегрише у квазиправни систем Приштине”, наглашава Челић.
Кадровске промене и заштита КиМ
Поводом најава Студентске листе о променама на руководећим позицијама у српским институцијама и преиспитивању њиховог рада, Челић оцењује да нова власт има легитимно право да води кадровску политику. Истовремено упозорава да свака одлука мора бити пажљиво одмерена како не би додатно угрозила положај српског становништва на Косову и Метохији.
“Лично мислим да би требало врло мудро и пажљиво промишљати сваки потез данас на Косову и Метохији. Не треба учинити ништа што би евентуално могло да погорша позицију нашег народа на КиМ”, истиче Челић.
Наглашава да је неопходно сачувати све што добро функционише у постојећим институцијама, али и променити лоше праксе. Сматра да сви који злоупотребљавају положај или врше притисак на запослене морају да сносе одговорност, уз посебан опрез због могућих нових потеза Приштине.
“Они који су учинили нешто што није допуштено, што је противзаконито, наравно да треба да одговарају. Наравно да не треба да буду на позицијама на којима би евентуално злоупотребљавали положај и вршили притисак на људе у различитим формама”, поручује Челић.
“Зауставити исељавање младих и сачувати преостале српске институције”
Говорећи о првим потезима нове власти у Београду према Косову и Метохији, Челић издваја заустављање исељавања младих као један од најважнијих приоритета. Указује да су недостатак перспективе и тешки услови живота и рада главни разлози због којих млади напуштају покрајину.
“Први је, ако је икако могуће, зауставити исељавање младих људи са Косова и Метохије. Данас они одлазе због недостатка перспективе, због тежине услова живота и рада. И мислим да би нова власт требало да се позабави тиме”, наглашава Челић.
Оцењује да досадашњи бриселски дијалог не доноси добре резултате ни за српску заједницу ни за положај државе Србије на Косову и Метохији. Указује да су здравство, образовање, Српска православна црква и поједине културне установе међу последњим преосталим институционалним ослонцима српског становништва.
“У том смислу њих треба по сваку цену сачувати, у смислу функционисања у правном систему Републике Србије. То је једини гарант њиховог опстанка. Тако, наравно, и нашег универзитета”, истиче Челић.
