Из врло кратког предизборног програма Студентске листе, у коме су ставови о спољној политици изложени тек у осмом по реду поглављу, може се закључити да ће нова власт у Србији наставити да води исту политику према Русија коју су од 2022. године водиле и владе напредњака и социјалиста. Та политика се у најкраћем своди на неувођење санкција Русији и поштовање интегритета Украјине.
То су, међутим, само предизборна обећања. Приликом њиховог формулисања представници Студентске листе морали су свакако водити рачуна о ставу скоро 3/4 грађана Србије који се противе увођењу санкција РФ. С друге стране, будућа влада Студентске листе не би била ни прва нити последња која би прекшила предизборна обећања.
Међутим, у спољној политици је маневарски простор за промене ипак сужен, зато што је спољна политика умногоме одређена геополитичком позицијом земље. Ипак, извесне промене досадашњег спољнополитичког курса су могуће, па и у односима Србије са Русијом.
На могућност промена указују најпре поједини делови предизборног програма Студентске листе. Наиме, Студентска листа се залаже за убрзање евроинтеграција. Да ће приступање Србије ЕУ бити стратешки циљ нове владе, потврдили су после избора бројни кандидати Студентске листе. Остаје отворено питање како ће се ускладити жеља за убрзавањем евроинтеграције са ставом да се Русији не смеју уводити санкције, када Европска унија за убрзање приступних преговора од 2022. године захтева од Србије потпуну хармонизацију спољне и безбедоносне политике са заједничком спољном и безбедносном политиком Уније.
С друге стране, увођењем санкција нова влада би не само изазвала незадовољство грађана, већ би довела у питање даље снадбевање Србије руским гасом. Све док Србија зависи од руског гаса тешко да ће се владе у Београду одлучити за санкције Русији.
Међутим, Србија је и за време Вучићеве владавине већ почела да ради на диверзификацији снадбевања гасом, а кандидати Студентске листе најавили су убрзан рад на проналажењу алтернатива руском гасу, од гаса из Азербејџана преко интерконекције са Бугарском, потом америчког ЛНГ из терминала у Александрополису, до изградње гасовода са Румунијом.
Једном речју, све се чини да се прекину енергетске везе Србије са Русијом, које су не само препрека за увоођење санкције Русији, већ и кључна економска претпоставка за мултиполарну спољну политику Србије. Када се та препоставка уклони, онда ће тек тада бити могућа потпуна подређеност Београда Бриселу.
Међутим, промене у односима Србије и Русије су могуће и без формалног придруживања Србије санкцијама ЕУ против РФ.
Отварање стечејног поступка против Алта банке сваако ће имати последица на економску сарадње две земље. Може доћи и до даљег пада спољнотрговинског промета између две земље.
Такође, није немогуће и да Србија потпуно усклади своју визну политику са ЕУ. То је за крај 2027. већ био најавио бивши министар Немања Старовић. Имајући у виду да је Црна Гора већ ускладила своју визну политику са политиком Уније, а исто најављује Молдавија, оннда није без основа претпоставка да истим путем може поћи и Србија под владом Студентске листе, која се залаже за убрзање евроинтеграција.
И најзад, неколико кандидата Студентске листе најавило је да ће нова влада Србије, за разлику од Вучићеве пасивне позиције, тражити од руске и америчке стране укључење у процес продаје НИС-а у циљу заштите интереса Србије. Русија до сада није прихватала такво учешће владе Србије, јер за њега и нема основа, пошто Гаспромњефт продаје под притиском санкција само свој већински удео у компанији НИС. Стога су мале шансе да Русија изађе у сусрет таквом захтеву Студентске листе. Остаје отворено питање шта ће у том случају учинити нова влада, нарочито када се има у виду помињање од стране кандидата са Студентске листе “резервног сценарија” за заштиту интереса Србије у случају НИС-а. Можемо само да нагађамо које би мере могао да садржи “резервни сценарио”. Да ли, између осталог, и увођење принудне управе од стране владе Србије у НИС-у, по бугарском сценарију?
Чини се да су у садашњим условима санкција ЕУ против Русије, те стратешког опредељења Србије да убрза приступне преговоре са ЕУ, постоје мале шансе за закључење дугорочног гасног уговора између Србије и Русије, што очекују представници Студентске листе.
Једно је сигурно, јасније представе о спољној политици Студентске листе могу се добити тек када буде изабрана нова влада, када се буде знао њен програм, а нарочито личност министра иностраних послова. Пошто Студентска листа није политичка партија, већ хетерогени и флуидни конгломерат стручњака, без чврсте партијске вертикалне организације, онда је сва прилика да ће министарства бити знатно самосталнија, нека врста личних феуда, него што је то могуће у партијској влади. Зато ће спољнополитички курс земље много зависити од личности министра. Притом се већ сада види да огромну већину чланова Студентске листе чине поборници бриселског курса. Због свега тога требало би са дозом резерве узимати русофилске и оптимистичке изјаве појединих представника Студентске листе, пре свих Р. Саичића, јер оне могу имати функцију покушаја својеврсног анестезирања Кремља до формирања нове владе, њене политичке стабилизације и закључења новог краткорочног гасног аранжмана крајем децембра.
