Негде сам схватио да шајкача није за мене део фолклора. Да је она оно прво што помислим када кажем “капа”. Јесмо ли икада размислили какав је тај народ, славни народ, у чијој народној ношњи оно основно – капа и панталоне – део су униформе које је регрут носио кући? Гледају ме понекад наши људи чудновато зашто када пада киша не ставим капуљачу, попут америчких бескућника, него идем по Фочи и по свим нашим градоцима и селима – носећи шајкачу? Зашто када окрећем педале или седим “у цивилу” међу пријатељима и родбином – носим панталоне “на брич”, када год то могу? Да ли су то само елементи фолклора којих нећу да се одрекнем – макар био чудак чак и за српску околину?
Не. То је мој начин да подсетим себе – сваки пут када ставим ту свету капу, колика је жртва свих српских поколења која су је носила, колико су величанствени Златибор, Шумадија, Морава, Мачва, Цер и Поцерина, Расина и Топлица, колико је диван био и остао српски сељак који се у трену претварао у ратника – а онда опет у сељака. То што нам је “мода” америчких бескућника постала визуелно подразумевана и “наша”, то што изглед туђег друштвеног талога узимамо за изглед себе – само је још једна од тужних слика савременице у којој нас културна окупација жели да претвори у нешто што нисмо. Моја шајкача и моје бричаре, моје чизме и опанци – ту су мене да подсете на то ко смо и шта смо, да ме опомену да не смем бити испод оних који су у шајкачи бранили Србију и ослободили све српске земље (и оне које су то у међувремену заборавиле). Кад ставим шајкачу на главу, ту сам да себи кажем да моја мера јесу и Степа и Живојин али и Милутин и Симо Драгаш, добровољац и стриц мога ђеда Владимира. И није ми непријатно да ме чудно гледају јер сваки тај чудни поглед савременог Србина човеку са шајкачом – упућен је своме претку а не мени.
Јер шајкача није капа него свод српског неба који држе борци са Брегалнице, Цера, Колубаре, Солуна и Кајмакчалана, свод који ти каже “дорасти до нас – породицом, животом, вером”. Срећан нам Дан победе! Царство небеско свим прецима погинулим да бисмо ми живели слободно. Србија је непобедива јер је Небеску Србију немогуће победити!
