Илијана Јотова, прва жена на челу Бугарске, политичку каријеру градила је као новинарка, посланица Европског парламента и потпредседница државе. Као потпредседница залагала се за чланство Косова у међународним институцијама, али и за признавање Бугара као националне мањине на Косову, док је према Северној Македонији заступала чврст став о поштовању права бугарске заједнице и испуњавању обавеза на путу ка Европској унији.
Јотова се као потпредседница Бугарске јасно изјашњавала о међународном положају Косова. Током посете Приштини у фебруару 2023. године, када је обављала функцију потпредседнице Бугарске, подржала је чланство Косова у Савету Европе и најавила да ће Бугарска лобирати за његово укључивање у међународне и европске институције, укључујући ЕУ и Нато.
Према саопштењу кабинета тадашње председнице Косова, Османи је добила подршку Јотове за чланство Косова у Савету Европе, а затражила је и да Бугарска подржи Косово у настојањима да постане члан других међународних организација. Јотова је потврдила подршку Бугарске евроатлантској будућности Косова.
Још конкретнији навод пренела је Бугарска национална радио-телевизија (БНР).
„Помагаћемо пред свим међународним и европским институцијама за њихово пуноправно чланство. Први задатак је лобирање, у најбољем смислу те речи, за чланство Косова у Савету Европе. Ускоро ће поднети и захтев за чланство у ЕУ и Нату“, изјавила је Јотова после састанка са Вјосом Османи.
Као потпредседница Бугарске, Јотова је током посете Косову обишла подручја у којима, према тврдњама бугарске државне агенције БТА, живи бугарска етничка заједница. Залагала се да Бугари на Косову добију статус националне мањине.
Према извештају Косово онлајна, састала се и са представницима удружења „Уједињени Бугари Косова“.
Тој теми је Косово онлајн посветио и своју анализу 31. јануара 2024. године, у којој се каже да је обнављање тежње званичне Софије да Горанци буду признати као бугарска мањина на Косову изазвало велику забринутост међу аутохтоним народима муслиманске вероисповести на просторима садашње Горе.
Саговорници Косово онлајна тада су рекли да би тиме Бугари били уврштени у Устав као невећинска заједница, Косово би добило савезника у међународним организацијама, а Горанци би добили пасоше ЕУ. Оценили су и да је „бугаризација“ Косова интензивирана управо због пописа становништва у априлу, који би требало и да стави тачку на овај својеврсни „пројекат“.
Јотова је изражавала и ставове о Северној Македонији.
Са скупа одржаног у Ћустендилу у октобру 2024. године она је позвала власти Северне Македоније да боље разумеју европске вредности, истичући да су људска права, укључујући права припадника различитих националних заједница, основни услов за напредовање у европским интеграцијама.
Критиковала је Скопље због, како је навела, непоштовања међународних обавеза и споразума о добросуседству.
Између осталог, изјавила је:
„Ми Бугари желимо да Република Северна Македонија, чије смо самоопредељење као државе први признали у целој Европи, поузданије напредује у европским интеграцијама. То је могуће само када се поштују међународна обећања и не постоји језик мржње.“
Новинарка, посланица, потпредседница, председница
Према званичној биографији, Илијана Малинова Јотова рођена је 24. октобра 1964. године у Софији. Завршила је Француску језичку гимназију „Алфонс де Ламартин“, а потом дипломирала бугарску филологију на Универзитету „Свети Климент Охридски“ у Софији. Усавршавала се у Француској националној школи за администрацију (ЕНА) и Центру за европске студије у Стразбуру.
Професионалну каријеру започела је у новинарству. Од 1990. до 1997. године радила је на Бугарској националној телевизији као репортерка, уредница и водитељка, а потом је била на челу информативне редакције.
Након новинарске каријере укључила се у политички живот. Од 1997. до 2007. године водила је прес-службу Националног савета Бугарске социјалистичке партије (БСП), чија је чланица била од 2000. до 2016. године. У том периоду обављала је и више функција у страначким органима.
Од 2005. до 2007. године била је посланица у бугарском парламенту, а у јуну 2007. изабрана је за посланицу Европског парламента, где је провела три мандата, до 2017. године. Током рада у Европском парламенту бавила се питањима грађанских слобода, правосуђа, унутрашњих послова, заштите потрошача и регионалне сарадње. Била је и потпредседница Одбора за грађанске слободе, правосуђе и унутрашње послове.
Преломни тренутак у њеној политичкој каријери догодио се 2016. године, када је изабрана за потпредседницу Бугарске, заједно са Руменом Радевом, који је тада постао председник. На тој функцији остала је до јануара 2026. године, када је Радев поднео оставку како би се укључио у парламентарне изборе.
Након што је Уставни суд 23. јануара 2026. године формално окончао председнички мандат Румена Радева, Јотова је преузела функцију шефа државе. Тиме је постала прва жена на челу Бугарске, али је до новембарских избора ту дужност обављала као наследница председника који је поднео оставку.
На председничким изборима 1. новембра наступила је са кандидатом за потпредседника Кирилом Валчевим. Њихова листа освојила је 57,56 одсто гласова, односно 1.093.852 гласа, док су Андреј Ђуров и Георги Кандев добили 39,48 одсто. Излазност је износила приближно 27 одсто.
Јотова говори француски, а служи се и руским и енглеским језиком. Удата је и има једног сина.
